Cveti su pokretni hrišćanski praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim.
Ovo znači da se ovaj praznik proslavlja u zavisnosti od toga kada je Vaskrs jer se praznuje nedelju dana ranije. Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima. U znak sećanja na ljude koji su u Jerusalimu Isusa dočekali palminim grančicama i cvećem, kod nas je običaj da devojke i deca porane i odu da beru cveće i odatle naziv samog praznika. Potrebno je požuriti jer se veruje da onaj ko prvi stigne i uzbere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.
U nekim krajevima se ubrano cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju. Narod kaže, valja se!
U starim danima je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cvete ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i nosili ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja.
Ovo je praznik za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Zato, poklonite danas nekoj dragoj osobi cveće.
Izvor Kurir
