Mlada i lepa Emilija Ivančajić primer je edukovane i svestrane, veoma uspešne dame. Doktor je medicine, magistar menadžmenta u zdravstvu na putu da postane doktor nauka iz iste oblasti. Emilija ima iskustvo rada u domaćim i inostranim kompanijama na pozicijama izvršnog istraživača, Menadžera za razvoj poslovanja, Menadžera za inovacije, takođe je bila direktor humanitarnog fonda baziranog na prikupljanju donacija u kriptovalutama i osnivač je i suvlasnik “La Sante” zdravstvenog centra. Emilija je pored svega i stručni mentor projekta “Tabu dnevnik” koji je osvojio prvo mesto na takmičenju Svetionik znanja. Govorila je na konferencijama u Tokiju, Tel Avivu, Malti, Beogradu, Monaku i drugim mestima na temu razvoja svog karijernog puta. Sada o tome govori za naš specijal.
Veoma mladi ste stekli neverovatne uspehe i obrazovanje. Na skali od 1 do 10 koliko smatrate da je dobro obrazovanje ključ uspeha u preduzetništvu?
Pre svega vam se zahvaljujem na ovakvom zaključku, postavili ste mi jedno komplikovano pitanje na koje nisam sigurna da li mogu da dam kvantifikovani odgovor, ali ću pokušati. Po edukaciji sam doktor medicine, master studije sam pohađala iz oblasti menadžmenta u zdravstvu i trenutno sam na putu da postanem doktor nauka iz iste oblasti. Ovakva vrsta obrazovanja mi je dala veoma široko teoretsko znanje i dobru potkovanost terminologijom, međutim što se tiče mog uspeha ostvarenog u preduzetništvu, na tom polju mi je najviše pomogla istrajnost i disciplina. Tako da ako bih morala da ocenim doprinos obrazovanja na ovom putovanju, hajde da se nađemo na pola puta i neka to bude petica.
Pored obrazovanja, koji bi bio Vaš savet za mlade žene koje žele da budu samostalne i uspešne?
Savet za mlade žene koje žele da se bave preduzetništvom jeste da budu svesne u šta ulaze i da se dobro pripreme…Filmski scenario je jako redak, Keri Bredšo koja napiše jednu kolumnu mesečno i nosi Manolo Blahnik cipele od 850€ u realnosti nažalost ne postoji. Iskustvo koje stičete kada se odlučite da budete preduzetnica je neprocenjivo, ali je put jako težak, natopljen suzama, znojem i vašim poslednjim nervnim ćelijama. Ovo ne znači da treba da gubite entuzijazam, ovo znači da pre bilo kakvog poduhvata treba da uradite dobro i temeljno istraživanje, da potražite pomoć, razgovarate, savetujete se, napravite dobar plan i onda “pokidate” sve što ste namerile.
Koji biznis biste savetovali mladim ženama da krenu?
Mladim ženama ne bih mogla univerzalno da savetujem neki određeni biznis, jer smatram da ne treba praviti limitacije bilo kakve vrste pogotovo ne zasnovane na polu. Međutim definitivno moramo uzeti u obzir da li se radi o mladim ženama koje su u procesu formiranja porodice, ili ženama koje imaju decu, jer ovakva vrsta prioritizacije zahteva opredeljenje za onakvu vrstu posla koja vam daje mogućnosti za rad od kuće. U današnje vreme razvoja modernih tehnologija savetovala bih usmerenje ka poslovima koje zahtevaju samo posedovanje kompjutera (poslovi kao što su dropsshipping, razvoj kurseva ako posedujete određeno specijalističko znanje iz neke oblasti, ako znate dobro engleski jezik uvek možete držati on line časove, možete naučiti grafički dizajn ili se baviti vođenjem društvenih mreža za male brendove)…Pre svega bih savetovala mladim ženama da počnu bilo koji biznis, koji im stvara vatru u utrobi kad pomisle na njega.
Da li smatrate, kada je preduzetništvo u pitanju, posebno izazovna privatna lekarska praksa?
Smatram da je lekarska praksa izuzetno izazovna po svakom pitanju. Svaki posao je naravno zahtevan na svoj način. Moje prvo poslovno angažovanje bilo je u supermarketu gde sam bila veverica, kostim je bio težak i mirisao kako unutrašnjost veverice verovatno i miriše ali se tada ta dnevnica meni činila velikom kao kuća. Posle toga sam delila letke, radila ankete…u Svilajncu me jedan deka gađao kupusom u glavu jer je upitnik sadržao pitanje koje se tiče visine njegove penzije…Na fakultetu sam radila kao demonstrator u nastavi na katedri Humane genetike, takođe sam pisala i naučne radove iz različitih oblasti medicine pa sam dobila priliku da jedno leto provedem na medicinskom fakultetu u Sao Paulu u Brazilu. Tokom studiranja medicine radila sam u firmu za istraživanje tržišta, počela sam kao anketar a završila kao Research Executive, potom sam radila u top menadžmentu jednog privatnog zdravstvenog centra, bila sam direktor američkog humanitarnog fonda, investirala sam u kriptovalute, radila sam na projektu koji problem nasilja nad ženama rešava upotrebom AI-a, bila sam menadžer za razvoj poslovanja u jednoj švajcarskoj firmi i onda sam se tek odlučila da otpočnem svoj preduzetnički put. Mesec dana nakon svog 28.og rodjendana postala sam suvlasnik “La Sante zdravstvenog centra” na Dedinju, u koji sam uložila sopstveni kapital i svu moju energiju. Ono što je veoma specifično u privatnoj lekarskoj praksi jeste ogromna količina odgovornosti koju taj posao nosi sa sobom. Nemate prostora za greške i neproračunate odluke jer je na kraju dana u pitanju ljudsko zdravlje. Primarni zdravstveni sistem je i pre epidemiološke situacije bio preopterećen, pacijenti se pre odlučuju za privatnu praksu jer žele da skrate vreme čekanja, dobiju kvalitetnu negu i detaljnu dijagnostiku, međutim s obzirom da za ovu zdravstvenu uslugu moraju da izdvoje odredjenu svotu novca, usluga mora biti izuzetna.
Koja je Vaša definicija uspeha?
Mislim da uspeh ima različite definicije…uspeh za mene je kada dam 100% na nekom polju nezavisno od toga kakav je ishod, uspeh je napraviti razliku između nečega što želimo i onoga što nam je potrebno, uspeh je imati mesto koje možete nazvati domom, uspeh je imati slobodu tokom donošenja odluka, uspeh je biti bliži ostvarivanju svojih ciljeva…uspeh je zabavaljati se tokom celog ovog procesa.
Gde vidite sebe za 5 godina kada je biznis u pitanju?
Najiskrenije u ovome trenutku zaista ne znam…s obzirom na to da smo trenutno u procesu prodaje biznisa, ne znam šta će biti narednih poduhvat kome ću se u potpunosti posvetiti, možda ću se za početak malo odmoriti. I to je u redu i važno, znati gde su nam granice. Trenutno sa jednom pametnom grupom ljudi iz Srbije, Hong Konga, Izreala i Londona radim na razvoju globalne platforme po modelu projekta “Polne bolesti nisu više Taboo” koji smo razvili u Srbiji, na poziciji sam generalnog menadžera Belgrade Venture Forum-a, radim na razvoju jednog zanimljivog projekta vezanog za cirkulatornu ekonomiju…ono što me posebno zanima i čemu želim da se posvetim jesu medtech i healthtech industrije, tako da zaista ne znam u kom ću tačno poslu biti za 5 godina, ali se nadam da ću imati ono što najviše vrednujem – slobodu.
Koje knjige volite da čitate i koje Vas motivišu?
Veliki mi je san da jednog dana imam zasebnu biblioteku jer posedujem jako puno knjiga i volim da ih čitam i sakupljam…pronalazim motivaciju u različitim knjigama, veoma volim da čitam autobiografije, knjige Simon Sinek-a, “Inercija zablude” profesora Lončara je izuzetna knjiga, veoma su mi se dopali “Medvedi na putu” Bojana Lekovića, “Antikrhost” Nasim Taleba, što se tiče preduzetništva…ako želite da podržite domaće spisateljice kupite “Beogradski akvarel” Ljubice Kubure, “Ispod majice” Marije Ratković i “Boldvin” Milice Vučković nećete se razočarati.
