Uroš Stanišić, direktor digitalne agencije Gde i kad, životne lekcije svakodnevno ponavlja i iznova se oslobađa straha.
Odgovarao nam je na pitanja o društvenim mrežama, onlajn prodaji i pandemiji, ugostiteljstvu i mnogim drugim stvarima koje su uvek aktuelne, a sada posebno.
Krenućemo odmah sa pitanjem, da li smatraš da se samo iz rizika prave najbolje preduzetničke priče? Kako je tvoja počela?
Mislim da su mali koraci jako bitni, i da puno talentovanih ljudi nikada ne postanu uspešni baš iz razloga što velikim koracima preskaču bitne checkpointe. Moja priča jeste nastala iz potpunog rizika, ali sam siguran da je u njoj veliku ulogu odigralo i sve ono što sam poneo iz kuće, kao i to da sam u preduzetničkim vodama od svoje dvadesete godine pa je bilo puno vremena i za male i za velike korake i to u oba smera. U jednom trenutku jesam rizikovao, dao ostavku-otkaz i otišao sa jako dobre pozicije, bez kapitala i bez ideje šta i kako dalje. Kada se sada setim te situacije, potez jeste bio potpuno lud, ali par godina kasnije ispostavilo se i potpuno ispravan.
Kako si došao na ideju da pokreneš sajt Gde i Kad?
Pored toga što sam u preduzetništvu dosta dugo, ja sam završio master studije na Fakultetu umetnosti i odrastao u porodici grafičara, gde su moji prvi kontakti sa kompjuterom bili vezani za Photoshop a ne za igrice. Kroz ceo moj život su se provlačile razne stvari koje su vezane za marketing, a trenutak u kome sam se tada nalazio bio je onaj kada su Instagram i Facebook zauzimali svoje mesto u ozbiljnom svetu marketinga. Pored toga uvek sam voleo dobre restorane, a u Beogradu nije postojao sajt ili portal koji se time bavio.
Bilo je kao i sada onih koji se bave clubbingom i noćnim životom jer ta tema ima veću ciljnu grupu i mogućnost za zaradu, ali online situacija sa restoranima je bila loša. Tako je nastao Gde i Kad. Prvo kao stranica na Instagramu, jako brzo i kao portal, a onda “malim koracima” i kao full service marketing agencija za koju smo zaključili da bi bilo glupo da se zove drugačije, iako je naziv netipičan za tu vrstu posla.
Da li možeš da kažeš šta je ono što ti najviše voliš da jedeš ili koja mesta najčešće posećuješ?
Nemam vremena kao nekada da često budem u restoranima, ali kako uvek među klijentima imamo i neke od najboljih restorana, a sa klijentima se valja i videti, obično posao određuje i izbor mesta. Što se tiče hrane, ne volim da jedem u lošim restoranima, a u dobrom restoranu volim da probam sve. Volim picu sa uljem od tartufa u Ultimatumu, Enso je restoran u kome možete naručiti bilo šta i nećete pogrešiti, a poseban je užitak što nakon mirne večere kroz samo jedna vrata prelazite u odličan klub u kome sviraju ozbiljni bendovi. Langouste je fantastično fine dining mesto. Za mene su nezaobilazni lokali Toro i Ambar na Beton hali, kao i kultna mesta poput Franša ili Madere. Homa je posebno iskustvo za ozbiljne hedoniste, a mesto na kome sam se najlepše osećao i ne vidim nijedno koje će ga zameniti je Mala fabrika ukusa, koja na žalost više ne postoji.
Osim portala Gde i Kad paralelno vodiš agenciju koja nudi usluge promovisanja putem socijalnih mreža.
Da li su sada te agencije jedne od profitabilnijih na našem tržištu?
One koje rade jesu, a one koje ne rade nisu 🙂 Ova situacija sa pandemijom koja nas je zadesila uništava velikom brzinom ogroman broj biznisa, a ti biznisi su klijenti od kojih agencije žive, pa se samim tim zatvara i puno agencija.
Tu postoje bar dva problema, jedan je taj da u ovoj situaciji muke sa poslovanjem u mnogim branšama mogu da se kontrolišu ali ne i reše marketingom, koliko god dobar bio, jer jednostavno mnogi biznisi zahtevaju bliske kontakte ili velike gužve, a to je ono što ljudi masovno izbegavaju. Drugi je taj da u 90% slučajeva biznis koji je u krizi i krati troškove, marketing će staviti na prvo mesto za otpis, tako da agencija ostaje bez posla a klijent bez jedine mogućnosti komunikacije koja možda može da ublaži gubitke.
Pandemija korona virusa je donela veću svest o poslovanju i digitalizaciji. Kako je to sve uticalo na tvoje poslove?
Jedan od poteza koji se ispostavio ispravnim je da smo se pre i početkom pandemije malo distancirali od ugostiteljstva
i počeli da radimo vrlo uspešno klijente iz drugih branši. Bilo je potpuno jasno da će ugostitelji biti na udaru i da onom ko je zatvoren marketing nije ni potreban. Prilagodili smo se, naravno uz razne probleme. Sa druge strane internet je postao najveći tržni centar i ogroman procenat kupovine je prešao na online, tako da su agencije koje za klijente imaju online shopove ili one koji su tek u tom trenutku rešile da otvore svoje, imale baš puno posla i dobile mogućnost da danas budu mnogo veće nego pre pandemije. Ima raznih priča, jedni su se zatvarali, drugi otvarali, treći su rasli, a mi smo tu gde smo i bili, samo malo
drugačije organizovani.
Koliko su zapravo vaši klijenti svesni koliko je zahtevan posao vođenja društvenih mreža i koliko je znanja potrebno za takav posao?
Potencijalni klijenti uglavnom jako malo, i to prilično otežava posao. Često doživljavamo pri prvom kontaktu objašnjenje da bi se oni inače sami bavili tim poslom ali nemaju vremena pa im treba neko. Tu nema sreće, ni za koga.
Sa druge strane imamo klijente sa kojima radimo od otvaranja agencije, i to su oni koji razumeju koliko je različitih znanja potrebno da bi se neki biznis uspešno prezentovao u online svetu i time doneo zaradu. Imamo klijente koji i učestvuju u tome, ali i one koji nam bukvalno sve prepuštaju, naročito zato što smo agencija koja se ne bavi samo vođenjem stranica, već i kompletnom produkcijom i organizacijom, pa smo tu i za fotografiju ili video, sajt ili medije, influensere i organizaciju evenata. Svakako zajedno prolazimo i lepe i one manje lepe trenutke, sa mnogima smo postali i prijatelji i upoznali ih do te granice da u svakom trenutku znamo šta su njihove želje, što olakšava ali i ulepšava posao, jer kada radite posao koji volite, sa ljudima koji vam prijaju, i taj posao donosi rezultate, to je apsolutni cilj i zadovoljstvo.
Kada govorimo o marketingu, kako bi opisao u Srbiji influence marketing i potrebu za istim?
Ne vidim da se u Srbiji na bilo koji način razlikuje u odnosu na ostatak sveta. To je jednostavno poseban segment marketinga koji ima svoj život i u skladu sa tim se i menja. Najveći problem koji ja tu vidim je što sva deca žele da budu influenseri, i to je tema kojom bi neki deo društva trebalo da se pozabavi. Moramo prvo da razjasnimo da nisu svi rođeni za to, i to uopšte nije lak posao ako govorimo o onima koji to rade profesionalno. Potrebno je tu raznih znanja, marketinških, prodajnih, organizacionih, glumačkih, modnih, foto i video, novinarskih… Meni je najveće zadovoljstvo postizanje uspeha u saradnjama sa mikro influenserima, za koje već godinama govorim da će postati trend ali izgleda da je tek sada trenutak za to. U svakom momentu možemo kroz analizu da pronađemo nekog ko ima 5.000 pratilaca i bolje će prodati određeni proizvod od većine njih sa 100.000 pratilaca. Bliži su ljudima, komuniciraju sa njima na istom nivou, kupci im veruju i nemaju problem da se poistovete sa njima jer realno to su ljudi koji i nisu drugačiji od prosečnog konzumenta nekog proizvoda ili usluge. Dok “veliki” influenseri, a smatram da ih u Srbiji nema više od 5,
jer ih velikim ne čini samo broj pratilaca, mogu kroz svoja znanja i kreativnost u kombinaciji sa dobro osmišljenom kampanjom marketing sektora neke kompanije da istoj “podignu” brend ili mu daju mu neku novu formu. Svašta se može videti, svaka kampanja je individualna što je i normalno, svako pokušava da bude drugačiji i nađe neki novi način koji će skrenuti pažnju.
Šta bi savetovao onima koji počinju, šta je ključ online uspeha?
Savetovao bih im da prave greške i ne plaše se toga. Hiljade grešaka. Jedino iskustvo može da donese potrebno znanje koje vodi do ključa, a iskustvo su greške. I da razmišljaju o tome šta će sa ključem kada dođu do njega, jer će im onda faliti brava.
I za kraj, da li se slažeš sa onim da biznisa ako nema dovoljno na Internetu kao da ga nema uopšte?
… ili što bi poznati profesor marketinga Stjuart Henderson rekao: Voditi biznis bez reklame je kao namigivanje devojci u mraku.
Ti znaš šta radiš, ali niko drugi ne zna.
Da, apsolutno se slažem, i pozivam sve da nas “zaprate” na Instagramu @gdeikad.media i kontaktiraju nas ukoliko su
zainteresovani za naše usluge ili misle da na bilo koji način možemo da pomognemo njihovom biznisu.
Uroš Stanišić
foto: @ameli.photography za Gde i Kad
