U vreme kada je ljubav prema knjigama i kao osnova kulture marginalizovana, obraduje nas da čujemo da još uvek ima ljudi, naročito omladine, koji nisu napustili taj svet. Još bolje, daju svoj doprinos. Mi ćemo vas danas upoznati sa dvadesetpetogodišnjim Ivanom Đurđevićem, autorom knjige ‘Beleške iz mladosti’, koju je izdao krajem prethodne godine. Poslednja promocija održana je pre nekoliko dana u kafe-knjižari ‘Meduza’.
Pa, knjiga je namenjena mladima. Ne radi se tu samo o mojoj mladosti, već o celoj mojoj generaciji. A pošto smo mi trenutno mladi.. Jasno je. Aleksandar Gatalica je hteo da je nazove ‘Zapisi iz mladosti‘. Smatra je radionicom književnosti.
U formi je dnevničkih zapisa, kratkih beleški. Ima segmente autobiografije, ali nije. U suštini je dnevnik, ali ne tipičan. Često se ne može napraviti razlika između samoobraćanja i obraćanja drugim ljudima. Daje utisak kao da se obraćam nekome, a zapravo govorim sam sebi. Delo je književni hibrid. Govori o ljubavi, pomalo o političkim dešavanjima, i tu su neki filozofski zapisi.
Kao student sam se razočarao u nauku i univerzitetsko obrazovanje. Sve to me je navodilo ka drugoj strani, tačnije umetnosti. Književnost mi je najdraža, još kao osnovac pisao sam pesmice. Strastveni sam ljubitelj knjiga. Smatram da se kroz knjige mogu reći stvari koje ne možeš reći bilo gde, nekako se lakše približiš ljudima. Ja sam na taj način hteo da ponudim svoje viđenje stvari.
Beleške sam pisao dve godine, nastajale su spontano, sporadično.. Sledeće na redu su ‘ Priče iz mog kraja’. Tome međutim moram da se posvetim, malo prepodne oko dva sata, uveče isto. Da li ću uspeti? Od umetnosti se teško živi. Planiram da radim u struci, ali ću svakako ostati posvećen književnosti. To mi je ljubav I strast.
Smatram da je naročito važno za studente da čitaju. To im daje izvesnu širinu u smislu kritičkog osvrta na stvari. To polje kojim se bave tokom studija im ne daje dovoljno prostora za vlastiti sud, širi vid. Na primer, sam Nikola Tesla koji je studirao elektrotehniku čitao je sva Volterova dela. Da su ljudi udaljeni od knjige, jesu stoprocentno. Verovatno jer preovlađuju drugačije medijske forme, u vidu društvenih mreža, serija, filmova.
To je vrlo teško pitanje. Svako delo je sjajno na svoj način. Izdvojio bih Pekića zbog sistematičnosti, istrajnosti i doslednosti u pisanju. Hemingveja zbog stila i dominantnog dijaloga. Danila Kiša zbog forme. Saramaga zbog ironije. Ćosića zboga zbog teme.
‘Čizmaši’ Dragoslava Mihajlovića i Remarkova ‘Tri ratna druga’.
