Kada god bih na svom Instagram profilu ostavila prostor da mi pratioci postave pitanja, jedno se uvek ponavljalo. To jedno pitanje uz sve simptome koje sam imala, naveli su me na razmišljanje da li je baš sve što radim dobro za mene.
Naime, to jedno pitanje bilo je “A čime se ti sve baviš?”
Istina je da, nikada nisam javno delila baš sve što radim, a opet su čak i moji pratioci nekada i pre mene shvatili da idem prema sindromu modernog doba, tačnije sagorevanju ili poznatijem kao burnout.
Multitasking izgleda kao odličan način da se dosta uradi odjednom. Iako može izgledati kao da ostvarujete mnogo stvari odjednom, istraživanje je pokazalo da naši mozgovi nisu gotovo tako dobri za rukovanje višestrukim zadacima jer želimo da mislimo da jesmo. Zapravo, neki istraživači sugerišu da multitasking zapravo smanjuje produktivnost čak 40 posto!
Šta to čini multitaskingom takvom ubicom produktivnosti? Izgleda da se u isto vreme radi više stvari, ali ono što stvarno radite je da brzo pomerite pažnju i usredsredite se sa jedne na drugo. Prebacivanje sa jednog zadatka na drugi otežava podešavanje distrakcija i može izazvati mentalne blokove koji će vas usporiti.
I tako dok sam žonglirala između majčinstva i deteta koje je pune dve ipo godine išlo sa mnom na sastanke, agencije za marketing, novinarstva, društevnih mreža, 5 portala i održavanja brojnih dešavanja, Sekcije za mlade preduzetnike u PKS počela sam prvenstveno da primećujem fizičke simptome sagorevanja.
Multitasking naravno i svakako nije uvek i nužno loš. Prvenstveno ga treba shvatiti kao takvog, razumeti sebe i svoje potrebe. Strateški multitasking može čak biti i višestruko koristan, posebno u medijima. Ljudi koji se angažuju u multitaskingu medija, koji koriste više od jednog oblika medija ili tipa tehnologije odjednom, mogu biti bolji u integraciji vizuelnih i slušnih informacija.
Ako mislite da sagorevate ovo je STRATEGIJA prevazilaženja stresa koja je meni pomogla.
PREPOZNAVANJE DA MI SAMI FORMIRAMO VEĆINU NAŠE UZNEMIRENOSTI, PRVI JE KORAK U PREVAZILAŽENJU ISTE.
Prepoznati problem. Najvažnije je prepoznati izvor negativnog stresa.
To nikako nije priznanje vlastite slabosti da se nosi sa stresom, već put ka prepoznavanju problema i pravljenja plana mera koje će dovesti do prevazilaženja stresa.
Organizacija vremena je ključ svega. Neki primeri uključuju odgovaranje na sve e-mailove odjednom, telefonske pozive i druge komunikacije ili ažuriranje nekoliko “sheetova” u PowerPointu istovremeno. Da biste otkrili kako to da uradite, zapišite šta sve imate da uradite u toku nedelje i identifikujte one stvari ili zadatke koje možete spojiti u jedan.
Dodatni podstrek za smek i dobro raspoloženje su dodatni suplementi. Srećna sam što sam u tom periodu otkrila Tensilen koji poseduje S-adenozil metionin prirodni aktivni sastojak prisutan u svakom organizmu koji pomaže stvaranje serotonina, noradrenalina i dopamina, hormona odgovornih za dobro raspoloženje i psihičko funkcionisanje. Tensilen pomaže kod blagih simptoma depresivnosti – umor, iscrpljenost, loše raspoloženje, bezvoljnost, nedostatak energije, napetost i anksioznost. Takođe Tensilen poseduje i kompleks vitamina B. Preporučuje se upotreba 1 kapsule dnevno, sat vremena pre ili dva sata posle obroka. Proizvod je najbolje uzeti ujutru i meni je zaista bio dodatna podrška u vraćanju balansa i pravilnog puta poslovanja.
