Prva prodavnica Ferdinand knedli otvorena je u ulici Gavrila Principa, a krenula je kao zamisao Lane Nedeljković, bivše bankarke. Ona je “siguran” posao zamenila za ispunjavanje svojih želja i ideja. Pune tri godine sa suprugom Nikolom i troje dece pripremala je ovu ideju, da bi je ostvarila krajem 2016. Istražila je tržište, uvidela da i odrasli i mališani vole ovaj slatkiš i rešila da otvori radnju. Zahvaljujući svojoj deci koja su tražila knedle sa belom čokoladom i kinder jajetom, dobila je inspiraciju, pa danas svojim posetiocima, između ostalog, nudi nesvakidašnje knedle.
Vaša preduzetnička priča je velika inspiracija mnogim ženama.
Hvala mnogo, drago mi je što to čujem, ako moja priča ohrabri i podstakne samo 5% žena koje razmišljaju o tome, da se stvarno upuste u sopstvenu preduzetničku priču, ja ću biti jako srećna. Ako se sjetim svog početka, mnogo su mi tada značile riječi podrške, ja sam bez straha pričala o svojim planovima, željela da čujem šta ljudi misle o tome i tako shvatila da stvarno ima mnogo ljudi koji žele da pomognu.
Ideju za pokretanja biznisa sa knedlama ste u više intervju istakli kao slučajnu, čak i
kao šalu. Koliko ste ipak svesno ili nesvesno ušli u celu tu priču? Da li ste imali izrađen
biznis plan?
Sama ideja jeste došla slučajno, a jako smo svesno ušli u njenu realizaciju. Vjerujem da se i inače najbolje ideje rađaju spontano i da često u prvi mah djeluju suludo ili smiješno ali ako vas ta ideja drži i ne pušta onda je vrijeme da se ozbiljno pozabaviš pripremom, a onda pređeš i na realizaciju. Nas je ideja o pokretanju posla sa knedlama, što smo više razmišljali o njoj, sve više vukla i sve smo bili sigurniji da će to biti prava stvar, znali smo da ne postoji takva radnja, da ljudi vole knedle a da u ovoj brzoj svakodnevnici malo ko ima vremena da odvoji pola dana za njihovo spremanje kod kuće.
Mogu reći da je sreća pa nas je u pripremi i pokretanju posla bilo dvoje, Nikola i ja, tako da smo stalno pričali o tome, dopunjavali se i aktivno radili, kako na pripremama receptura, odabiru namirnica, tako i na izradi biznis plana i vizuelnom identitetu brenda.
Vi ste primer onoga da ste ostavili “siguran”posao zarad snova i samostalnog biznisa. Koji momenat ili šta je ono što Vas je defintivno nateralo da to učinite?
To je bilo odmah po otvaranju naše prve prodavnice, shvatila sam da moram biti prisutna tamo svakog momenta ako želimo da ovo uspe. Odluka o tome da dam otkaz u banci je bila jedina logična tog momenta. Nije se ni postavljalo pitanje da možda mogu da zadržim oba posla, bilo je nemoguće. Ja sam tu bila non stop, i mjesila knedle, i kuvala ih i prodavala. Nikola bi išao na svoj posao i dolazio cim završi da pomaže šta god treba, nekada i do pola noći da kuva
zajedno sa radnicima krompir za ujutru.
Počeli smo sa tri radnika ali interesovanje ljudi je bilo tako veliko da smo svi morali biti uključeni da bi postigli sve što treba a opet je to faza u kojoj nismo bili toliko iskusni da bi savršeno organizovali sam proces rada, kao što sada funkcioniše besprekorno. Od prvog dana smo znali da želimo da naše knedle budu najbolje, baš kao bakine, da želimo da koristimo najkvalitetnije sastojke, da sve mora da bude svježe a to je značilo da treba misliti o mnogim stvarima kako bi uspjeli u tome.
Da li smatrate da ima istine u tome što se govori da preduzetnik u svemu vidi
potencijalni razvoj biznisa, mušteriju itd?
Vjerujem da ima, preduzetnik uvijek ima tu inicijativu, stalno traži način šta može još bolje da uradi i kako može da unapredi svoj posao, bez obzira što je možda i tog momenta zadovoljan kako sve funkcioniše. Kada počneš da razmišljaš na taj način i shvatiš da mnoge stvari zavise baš od tvoje akcije i dobre organizacije i procjene, to
te samo vuče naprijed.
Na koji načln se borite sa konkurencijom?
Dobar osjećaj je znati da nije postojala ni jedna radnja knedli u svijetu dok mi nismo otvorili našu i tako pokrenuli novi trend gdje smo od tradiocionalnog proizvoda napravili moderan slatkiš.
Danas postoji dosta kopija Ferdinand knedli što nama jako imponuje. Mnoge su se i otvarale i zatvarale.
Mi smo od početka nas brend gradili na jakim temeljima, mislili na sve detalje, posvetili jako pažnju odabiru imena i vizuelnom identitetu brenda, koristili najkvalitetnije sirovine, radili pripremu na tradicionalan način i osmislili samu ideju i to je ono što nas čini jedinstvenim na tržisštu i odvaja od konkurencije.
Prošle godine tokom pandemije korona virusa ste imali nekoliko akcija pomoći. Jedna je bila za naše najstarije građanje, a druga je bila ta što ste inicirali da se dobije Svetski dan knedli. Koliko smatrate da su ovakve akcije bitne za komunikaciju sa potrošačima, ali i marketing?
Jako je važno biti zanimljiv potrošačima, animirati ih što više.
Iako slobodno mogu da kažem da su ove dvije akcije bile mnogo više od toga. Ruka ruku mije je akcija koja je imala za cilj pomoć za naše najstarije sugrađane koji tog momenta nisu smjeli napuštati kuće a sa druge strane je imala za cilj da kroz nju dovedemo prodaju na onaj nivo da možemo isplatiti plate našim radnicima, jer smo je uveli u periodu lockdowna kada je sve bilo neizvjesno i posla nije bilo ni za koga.
Drago mi je što je prepoznat značaj te akcije među ljudima i trenutno je to jedna od akcija koje su finaliste izbora Privredne komore Srbije za nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert.
Što se tiče Svetskog dana knedli, i na tu akciju smo jako ponosni jer je na inicijativu Ferdinand knedli, a uz podršku ljubitelja knedli iz čak 41 zemlje svijeta, 08.septembar proglašen Svetskim danom knedli i sada zasluženo i one imaju svoj dan.
Pored toga što ste veoma uspešni u preduzetništvu, takođe ste i majka, i to troje
dece. Kako balansirate između uspešnog porodičnog i poslovnog života?
Sada balansiram odlično, i dalje mi sa vremena na vrijeme fali određen broj sati u toku dana da bih sve završila i postigla ali sve je manje takvih dana. Početak je bio pravi izazov. Jedan od razloga zašto hoćeš da pokreneš privatan biznis je i da bi sam mogao da upravljaš svojim vremenom i organizacijom rada a onda dođeš u situaciju da na poslu moraš da budeš od jutra do večeri i da imaš manje vremena da se posvetiš djeci nego ranije. Imali smo tu sreću da smo zapošljavali odgovorne perspektivne ljude koji su se uz nas razvijali i koji su sada tu i na koje se možemo
osloniti bilo kod momenta. To je ono što je neophodno. Trenutno, pored Nikole i mene, imamo 47 zaposlenih radnika od kojih je preko 30 tu duže od 2 godine, neki i od samog početka rada i jako sam srećna zbog toga.
Da li dajete veliki značaj edukaciji kada je preduzetništvo u pitanju ili ipak smatrate
da je bitnije iskustvo?
Neophodna je edukacija, moramo i mi da napredujemo i rastemo da bi rastao i naš biznis. Sada je to dosta olakšano, na youtube kanalima možete pronaći šta god vas zanima, razna predavanja na interesantne teme, lako dostupna i odlično objašnjena. Mnogo seminara na teme koje vas zanimaju možete pronaći online, tako da bi bila prava šteta ne edukovati se u ovim stvarno olakšanim uslovima za to.
Kako se borite sa poslom i merama koje je nametnula pandemija?
Ovo je stvarno vanredno stanje i za ovo nismo bili pripremljeni niti smo ga očekivali u ovoj mjeri. Jako je pogođena naša oblast kao i mnoge druge, mnogi su i na rubu samog opstanka. Nije lako ali trudimo se da sve nadoknadimo koliko možemo kroz dostave i šaltersku prodaju. Do sada smo online poručivanja radili preko Donesi aplikacije a od skoro nas korisnici mogu naći i na Glovo platformi a jako brzo će i naš sajt krenuti sa online prodajom i tome se jako radujem i jedva čekam. Malo nam je duže vremena bilo potrebno da krene sa radom ali to je iz razloga jer smo željeli da bude stvarno jako dobar, interaktivan, jednostavan za korišćenje i da se dopadne korisnicima.
