Marija Marić Marković, poznatija kao Mari Mari, je naša pevačica, tekstopisac i kompozitor. Još od sedme godine je u muzičkim vodama, a kao solista hora “Poletarci”, snimala je veliki broj dečijih ploča za PGP RTS. Zatim je gradila veoma uspešnu muzičku karijeru, neke od njenih najpoznatijih pesama su: Uporno si tu, Niko kao ti, Moj svet, Kad me ne voliš itd.
Kao muzički pedagog, poslednjih godina se posvetila deci i radu sa njima. Od 2009. godine otvara muzičke radionice. Bavi se razvojem muzičkih sposobnosti kod najmlađih, kao i njihovim sociološkim i duševnim razvojem.
Više o muzičkim radionicama pogledajte na sajtu: www.muzickaradionicamarimari.com .
Mari Mari kao devojčica je bila kakva?
Draga dečice, kada sam bila mala, bila sam jako nestašna, ali i jedna dobra priroda. Volela sam da sve bude lepo, da svi budu zadovoljni i srećni. Imala sam veoma razvijen osećaj empatije i želela sam da moji drugari i svi drugi ljudi budu u miru i ljubavi. To sada mogu da shvatim, zato što sam takva i ostala, moram da priznam. A to me jako raduje, posebno što sam zadržala to dete u sebi, a i radim sa decom, sve mi je nekako vezano za njih ceo život.
Bila je veoma nesebična, a sa tim u vezi ima i jedna anegdota.
Odrasla sam u 45. bloku na Novom Beogradu, tu je bilo mnogo dece i uvek smo se lepo igrali u našem parkiću ispred zgrade. A i vreme je bilo nekako spokojno, pa smo mogli sami da se igramo, bez roditelja. Roditeljima smo se javljali tako što preko prozora vičemo: “Mamaaaaa!“. Ili one nas zovu isto tako, na taj način smo funkcionisali. Mi smo živeli 3 ili 4D, bez igrica, bez mobilnih telefona!
Znala sam da izađem napolje sa kesicom bombona i toliko sam bila srećna kada sam ih svima davala. Neko je uzimao jednu, neko dve i više, znate kako to ide, postoje deca koja nisu baš skromna. Alava su i žele što više da ugrabe za sebe. To se posle prenosi i kada postanu ljudi, uglavnom ostanu takvi, čast izuzecima. Nisam shvatala da za mene neće ostati ništa, tek kad sam ostala bez ijedne bombone sam počinjala da plačem i bila sam jako tužna.
Važna poruka za vas iz prethodne priče:
Nažalost, to je ostalo i danas tako, poenta je da bi trebalo deliti, ali moramo misliti i na sebe. I ovo je možda pouka za vas, jer verujem da ima takve dece. I moja mlađa ćerka je povukla tu osobinu od mene.
Obožavala je da provodi letnje i zimske raspuste kod babe i dede u Titovom Drvaru.
Svakog zimskog i letnjeg raspusta odlazila sam kod babe i dede u Bosnu, tačnije u Titov Drvar, sada je samo Drvar. Tamo je postojala Titova pećina. Tito je bio naš predsednik, predsednik nekadašnje države Jugoslavije, koja više ne postoji. I mi smo organizovali našu ekspediciju, spremali smo istraživanja te pećine. To je bilo veoma opasno, ali mi nismo bili svesni toga. Deca obično ne shvataju kada rade neke opasne stvari, zato nikako ne pomišljajte da biste i vi mogli nešto ovako da uradite.
Kako se završila ekspedicija, šta mislite?
Uglavnom, spremili smo fotoaparate, sveće, lampe, svašta nešto. Krenuli smo i stepenicama smo se popeli do Titove kućice. Posle te kućice je pećina, koja je nekada bila zatvorena. Ali, u tom periodu, kada sam bila peti ili šesti razred, je ipak bila otvorena. Pripremalo se ratno stanje. Mi smo krenuli da se spuštamo dole u ponor pećine i bilo je jako strmo. Čak imam i slike iz te pećine. Sve u svemu, prepoznali smo da na tom putu ide jedna veoma velika strmina i da ne smemo da rizikujemo. Čak i mi deca smo shvatili da je to opasno, ali tek onda kada smo se suočili sa tim. Onda smo se vratili nazad, na svu sreću nije bilo povređenih i nije bilo nikakvih problema. Valjda nas je sam Bog štitio. Roditelji, babe, dede, tetke, su nas tražili svuda, neko im je rekao da smo se uputili ka toj pećini. Kada smo došli, bilo je baš gusto, dobili smo svi batine i dan danas ih se sećam. Zapamtila sam za ceo život da više tako nešto ne bi trebalo ni da pomislim da uradim, a kamoli da uradim.
Muzičke igrice su odlične za razvoj dikcije, motorike, sluha, glasovnog aparata.
Marija je za vas otpevala pesmicu o braon boji uz jednu takvu zanimljivu muzičku igru, pogledajte video:
A da li ima neka Julija među vama?
