DUH     03.11.2020.

Ortoreksija kao poremećaj u ishrani

Ortoreksija je poremećaj ishrane kod kojeg postoji opsesija zdravom hranom.  Verovatno se pitate kako može biti ,,opasna” zdrava ishrana? Indirektno-može. Društvo često nameće određene modele savršenog života. Tako da ortoreksija je zapravo opsesija, a kao i na svakom drugom polju opsesija bilo čime nije zdrava.

S obzirom na to da ima preko 30 godina iskustva u zdravstu, Marjan Tošić, psiholog, govori na temu ortoreksija. Naime, Tošić vodi privatno psihološko savetovalište „Emocentar“ (www.emocentar.com ).

Ortoreksija može da dovede do smrti! 

,, U slučaju ortoreksije, osoba se preterano oslanja na ono što čita i sluša, te gubi kontakt sa realnošću svog organizma i ne unosi sastojke koji su neophodni. Kada to radi jedno duže vreme, mogu se javiti različite fiziološke smetnje, razdražljivost, socijalna izolacija, sukobi sa okolinom, pothranjenost, pa čak i smrt”

kaže Tošić.
Marjan Tošić, psiholog

Snežana Marinković, spec.str.nutricionista-dijetetičar, ima višegodišnje radno iskustvo i promoviše  zdrav stil života kroz radionice, učešće na seminarima i izlaganje radova na kongresima iz oblasti nutricionizama. Snežana smatra da će nutriconista pristupiti izradi plana ishrane tek nakon što posavetuje pacijenta da uradi brojne  analize.

Snežana Marinković, spec.str.nutricionista-dijetetičar

 Vegani ili vegeterijnci nemaju veće šanse za ortoreksiju

,, Pravilna ishrana je jedan od najvažnijih činilaca za očuvanje i unapređenje zdravlja. Šanse za razvoj simptoma ortoreksije su moguće kod svih ciljnih grupa u društvu, zato ne bih ni jednu izdvojila.  Ključ pravilne ishrane su umerenost i zastupljenost svih grupa namirnica iz piramide ishrane. To je jedini, pravi put ka zdravlju“

kaže ona.

Ipak, Tošić smatra da nije nepoznato da okolina ima uticaja na razvoj ortoreksije.

,, Naravno da okolina utiče na razvoj ovog poremećaja. Poznato je da su studenti medicine ili nutricionizma skloni da razviju ovu vrstu poremećaja. Reklame, TV, časopisi o zdravlju, itd., preko stručnjaka koji se tu pojavljuju. Oni sugerišu širokom auditorijumu šta je zdravo, a šta nezdravo jesti. Svi bi trebalo da slušamo stručnjake, ali postoje neke osobe koje se nekritički i sa preterivanjem „lepe“ za neka „naučna otkrića”.  Svaka vrsta prisilnog (pod uticajem autoriteta na primer) instaliranja nekog uverenja u našu svest, može doći u sukob sa potrebama našeg tela i tako nastaju poremećaji. Različita stručna i filozofska uverenja nisu problem sama po sebi, već se ona različito tumače od strane različitih ljudi. Tako da same informacije o zdravoj ishrani u medijima nisu direktni uzrok ortoreksije, već to šta opsesivne osobe u svojoj glavi naprave od toga”

kaže on.

Ortoreksične osobe retko se viđaju u praksi

Kako Snežana navodi osobe sa znacima ortoreksije ne posećuju savetovališta za ishranu pošto smatraju da se hrane pravilno. Osobe koje pokazuju znake ortoreksije ponašaju se na sledeći način: 

,, Strogo se pridržavaju programa ishrae. Troše mnogo vremena na izračunavanje enegertske vrednosti obroka. Često konzumiraju sirove namirnice. Izbegavaju konzumiranje obroka u restoranima, vole sami sebi da pripremaju hranu kako bi bilo sve pod njihovom kontrolom. Takve osobe su uglavnom veoma fizički aktivne i imaju ogromnu želju za postizanjem idealne telesne težine“

kaže ona. 

Ovaj poremećaj naziva se i ortoreksija nervosa. Ovakakav naziv preciznije je objasnio Tošić.

,, Na jednoj strani ekstrema, postoji nagon da se jede sve što nam se jede bez obraćanja pažnje na kvalitet namirnica. Na drugoj strani, imamo ortoreksiju, gde neki ljudi preteruju sa biranjem hrane. Da bi neko izgubio balans između ove dve tendencije, potrebno je da u sebi ima opsesivnu crtu ličnosti. Jedan oblik neurotičnosti. Na taj način, osobe koje imaju tu opsesivnu crtu,  sklone su da i od tog, inače normalnog interesovanja, naprave sebi problem”

ističe on. 

Ortoreksija je opasna zato što  ovakav vid ishrane može dovesti do prekomernog gubitka tel.mase, anemičnosti i neuhranjenosti. 

,, Kod  ortoreksičnih osoba raste osećaj samopoštovanja i kontrole nakon uzimanja zdravih obroka, ali i osećaj ogromne krivice ako jedu nešto drugo, a oni smatraju da to nije „zdrava“ hrana.  Osobe sa ovako razvijenim simptomima, pored saveta i instrukcija koje dobiju od nutricionista, trebalo bi da posete i potraže savet stručnjaka iz drugih obalasti (izabranog lekara, psihologa, psihijatra)“

smatra Snežana.

Ortoreksija, dakle, nije još uvek klasifikovana kao bolest, pa ni lečenje nije definisano postojećim vodičima. Poremećaj je svakako u mentalnoj sferi, tako da je psihijatar taj kome bi osobe sa znacima oktoreksije trebalo da se obrate.

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ