Dr Jasmina Knežević, pedijatar, pulmolog, osnivač i direktor Opšte bolnice “Bel Medic“, pre 23 godine, napustila Dečju bolnicu za plućne bolesti na Dedinju, upravo sa idejom da pacijentu pruži bolju uslugu – kvalitetno lečenje i sigurnost, ali i taj ljudski pristup pacijentu, koji nam u današnje vreme često nedostaje. Sve vreme uz nju je bio suprug Milan Knežević, naš poznati filmski reditelj.
Sada Bel Medic dostiže velike srazmere, pa se ponosi što kuća koju je osnovala i koju vodi ima poverenje preko 300.000 pacijenata, ali i velikim brojem priznanja i nagrada, između kojih je Evropski šampion u kategoriji ,,Odnos prema klijentu’’ od strane European Business Award, možda najveća.
Doktorka, koji su to najveći izazovi s kojima se sada suočavate, kao jedna ili čak i najuspešnija poslovna žena u Srbiji?
Izazova ili problema je jako puno, jer smo mi još uvek zemlja u tranziciji, u kojoj privatni sektor, pogotovu domaći i to još u zdrastvu, nije prepoznat kao motor razvoja društva, već kao nužno zlo. Zatim, zakonska regulativa je komplikovana, ograničavajuća, bez sluha za zahtev tržista i poslovnog sveta. Svi ti problemi su preduzetnički problemi i isti su bez obzira da li ste muško ili žensko. Ali, baš zato što je to tako, to je sa druge strane i šansa za one koji su kreativni i istrajni u traganju rešenja i savladavanju prepreka. Možda je tu ženska priroda u blagoj prednosti, jer snalažljivost i istrajnost su za nijansu više ženske osobine.
Na šta ste najponosniji u dosadašnjoj karijeri?
Ono na šta sam najviše ponosna je činjenica da smo napravili održivi biznis model, na visokim etičkim principima i to u zemlji u kojoj je privatni posao u medicini bio kompletno zabranjen do 1989 godine i u kojoj je sve što je privatno imalo negativnu konotaciju. Uz to, privatna medicina, je jedini biznis, gde za konkurenta imate nekoga ko pruža „besplatnu“ uslugu, kao što mi imamo slučaj sa državnim zdravstvom. Naravno da ja ništa ne bih mogla učiniti da nisam bila okružena sa ljudima koji su delili sa mnom isti sistem vrednosti i imali energiju i hrabrost da plivaju i slede preduzetnika, nemirnog duha. Naš tim sada ima preko 400 stalno zaposlenih i 400 konsultanata, , izuzetno sposobnih, stručnih i vrednih ljudi. Veoma sam ima zahvalna, nije im bilo lako.
Kako vidite naše tržište, kada je zdravstvo u pitanju?
Podaci Svetske banke govore da se na zdravstvo u Srbiji izdvaja približno 10,4 odsto BDP-a, što nije malo i bliži smo po tim izdvajanjima Švedskoj i Nemačkoj koje izdvajaju nešto više od 11%, nego jednoj Bugarskoj koja izdvaja nešto više od 6% svog BND-a. Ova brojka od 10,4% BND-a, se sastoji od oko dve milijarde evra, što su izdvajanja građana kroz doprinos za zdrastvenu zaštitu, što je negde oko 60 odsto ukupne sume. Ostatak od oko 1,4 milijarde evra građani daju iz svog džepa, na lekove, labaratoriju i privatne zdravstvene usluge. Dakle, onaj građanin koji koristi usluge privatnog sektora plaća te usluge dva puta, jednom kao obavezni vid osiguranja, gde mu se oduzima od plate i drugi put kada koristi usluge ili kupuje lekova, kada plaća iz svog džepa. Vidimo da i pored toga što plaća duplo, veliki broj koristi usluge privatnog zdravstvenog sistema, jer je dostupnije a u nekim segmentima i kvalitetnija, nego u državnom sistemu, i taj broj se povećava iz godine u godinu. Globalno zdrastveno tržiste ima ozbiljan rast i to iz više razloga. Kao prvo životni vek je duži, bolesti sve više, a i informisanost ljudi koja je veća tera ljude da više brinu i traže dobru zdrastvenu uslugu. Sa druge strane, novca je sve manje, državno zdrastvo je skupo i neefikasno, tako da je prostor za privatnu inicijativu svuda veliko a pogotovu ovde, gde je još uvek, kao nigde drugde, u državnim rukama se nalazi veći deo zdravstva.
Ako budući preduzetnik ima dobru ideju za biznis, koje još kvalitete mora da poseduje da bi se to sprovelo u delo?
Najvažnija je stručnost, pa zatim i jasna vizija kuda se želi ići. Pored svega toga, neophodna je i strast, entuzijazam, hrabrost, ali i velik istrajnost da ne posustanete kada počnu da se pojavljuju problemi i prepreke, kojih neminovno mora da postoji. Put preduzetnika je težak i rizičan, sa puno rada i odricanja, ali i velikog zadovoljstva stvaranja, istraživanja, nalaženja rešenja i kreiranja nečeg novog. Za mene je sve ovo bilo veoma uzbudljivo i izazovno.
Da li ste u poslovnom svetu morali da se borite muški, ili su vam neke tipične ženske osobine više pomogle?
Da, da, morala sam da se borim muški i to pogotovu na početku razvoja, kada smo krenuli u ratno (citaj „muško“) vreme u iznajmljenom stanu, koji smo delili sa stomatologom koji je bio u privatnom poslu od ranije. Put do ozbiljne, ugledne opšte bolnice kakvu imamo sada je zaista bio trnovit i izuzetno težak. Kasnije su mi ženske osobine, kao što su strpljenje, istrajnost, smisao za diplomatiju, jako puno pomogle da sa manje trauma dođem do željenog cilja. Podrška i vera supruga u mene, bila mi je izuzetno važna i bez njega ja sigurno ne bih mogla ovo da iznesem.
Koje poslovne ideje još niste realizovali, a planirate?
Želja mi je velika bolnica koja bi bila referntna za ceo region. Uvek sam mislila da mi možemo da budemo potpuno ravnoprani igrači na svetskoj pijaci i da za mnoge oblasti možemo da imamo vodecću ulogu i da privučemo pacijente iz regiona i iz sveta. Nama već sada dolaze pacijenti iz sveta za urološke operacije, ekstremnu gojaznost, plastičnu hirurgiju, stomatologiju… ali to je sve još u začetku, daleko od onoga što bi trebali i mogli, samo da imamo malo bolji i stabilniji poslovni ambijent i podršku države razvoju uspešnih domaćih firmi.
Da li ste baš ovako zamišljali da će se Vaša ideja oko privatnog biznisa razvijati?
Kada sam zajedno sa suprugom uplovila u preduzetničke vode, imala sam viziju i znala sam šta želim. Ideja vodilja u pokretanju biznisa bila nam je želja da stvorimo instituciju bolju i vredniju od njenih pojedinaca. U odnos sa pacijentima uneli smo emociju i ljudskost, a to nam se vratilo poverenjem. Zajedno smo rasli sa našim biznisom i pacijentima, razvijali i učili jedni od drugih, ali cilj ostao isti –uvek sam gledala i videla veliko, uvek sam želela i verovala da možemo da budemo lideri privatnog zdravstva kako u Srbiji tako i u regionu. Još se ne osećam do kraja ostvarenom, još uvek mislim da može još mnogo više i bolje od ovoga što smo napravili sada.
Divna stvar je da u Vašoj bolnici ima savremeno opremljeno porodilište. Možete li nam reći nešto još o tome?
Prva beba rođena je u Bel Medic porodilištu u februaru 2017. godine i od tada beležimo stalni rast broja trudnica koje žele da njihov porođaj protekne u prijatnom okruženju, uz stalnu raspoloživost lekarskog tima i informisanje trudnice o svakoj fazi porođaja. Naši apartmani izgledaju tako da trudnice imaju utisak da su u svom domu ili bar njegovoj prvoj zameni, a boravak u njima omogućen je i tatama čije prisustvo je apsolutno poželjno. Očevi učestvuju u svim aktivnostima oko novorođenčeta, od samog čina presecanja pupčanika, preko kupanja do povijanja i ostalih nezaboravnih trenutaka koje donosi dolazak bebe na svet. Zbližavanje s roditeljima u prvim danima života novorođenčeta blagotvorno utiče na njegovo zdravlje i razvoj, kao i na dinamiku odnosa čitave porodice. Stručno medicinsko osoblje sve vreme brine o mami i bebi, pomaže pri dojenju i nezi,edukuje majke o ishrani novorođenčeta i obučavaih za samostalnu brigu o detetu po odlasku iz porodilišta.
Pored najboljih stručnjaka i najsavremenije i najsigurnije opreme, šta to još Bel Medic izdvaja od drugih?
Bel Medic je lider u uvođenju ne samo novih tehnologija već i procedura, kodeksa ponašanja i modela komunikacije sa pacijentima. Pacijentu je najvažnije da oseti da doktori i sestre zaista brinu o njemu, da su do kraja zainteresovani i posvećeni rešenju njihovih problema i potreba. Mislim da smo napravili sistem gde se pacijent zaista oseća dobro u našem prostoru, da je cenjen i poštovan. O kvalitetu rada Opšte bolnice Bel Medic, pored zadovoljnih pacijenta, najbolje svedoči osvojeno prvo mesto u kategoriji „Odnos prema klijentu“ na prestižnom evropskom takmičenju – European Business Awards.
Savet za sve mlade ljude koji bi pokrenuli sopstveni biznis
Pokretanje svakog posla iziskuje ogroman napor, ali je za mlade ljude koji odluče da zakorače u svet privatnog biznisa najvažnije da ne gube polet, da budu hrabri i da pomeraju granice i da ne teže da uvek idu utabanim stazama. Ne treba da se plaše eventualnog neuspeha, jer je neuspeh samo predah za buduću pobedu, kako je to lepo rekao jedan od najpoznatijih srpskih naučnika Mihajlo Pupin. Verujte u cilj koji ste pred sebe postavili i uspeh neće izostati.
