Pisanje uz vetar sa Milijanom Barjaktarević – Intervju

Nakon tri godine pisanja tekstova u Sremskim novinama, tekstova koji su se ticali različitih društvenih tema obrađenih na duhovit način, objavila je prvu knjigu objedinjenih kolumna ‘Samo ti piši’. Nastavila je da piše za Bazar, Lisu, Vojvođanski magazin, i druge čitane portale. Podstaknuta pozitivnim reakcijama čitalaca koji su hvalili njen stil, rešila je da pokrene sopstvenu stranicu. Nešto kao lični blog, gde je pisala o svakodnevnim temama, doživljajima i problemima žena, majki, domaćica jer i sama pripada toj grupi. Nakon uspešnih šest meseci vođenja stranice, tekstovi sa iste objedinjeni su u istoimenu knjigu ‘PiSanje uz vetar’, a koja je nedavno doživela i treće izdanje. Vrlo brzo stiže je i treća ‘Samo se ti smej’. Utisci i komentari ljudi koji prate Milijanin rad su i više nego pozitivni. Kažu da opušta, poseduje originalan smisao za humor koji u moru crnila uspeva da nasmeje, često dovodeći do suza, da je hrabra i drska i da se dotiče tema kojima se mnogi ne usuđuju da priđu.

 

Mi smo malo proćaskali sa Milijanom. Pogledajte!

 

1. Kada na scenu stupe svi oni teški, iritantni, ili jednostavno ne-baš-prijatni momenti, koliku ulogu u borbi sa njima ima humor? I koliko je zapravo teško ili lako tada pronaći nešto smešno i pozitivno u svemu?

 

Humorom se borim protiv svih i svega u životu. Od malena sam zasmejavala ljude, pa kroz školovanje, fakultet, prijatelje. Sada i svoju decu. Kažu da je to ustvari pomalo i glumački talenat. Ne znam. Uživam da nasmejem druge, a isto tako volim duhovite ljude. Humor i smeh je najvažniji segment u mom životu. Tako biram i prijatelje i partnere. I roditelji su mi duhoviti pa je valjda i nasledno.

 

 

2. Koliko se slažete sa tim da ‘sitnice život znače’? Šta bi onda bile te sitnice koje mogu da nadomeste one ‘krupne stvari’?

 

Sitnice mi znače sve! Nečija reč, osmeh, dodir, gest, pažnja, humanost, ljudskost. Materijalno me ne privlači.

 

 

3. U današnje vreme, u isto vreme biti majka, supruga, prijatelj, karijerista, i pre svega zadovoljna žena, koliko energije i volje zahteva? Koliko je izvodljivo, ili ipak nešto mora biti zapostavljeno?

 

Ineresantno je da i pored ove „karijere“ stižem da održavam odnose sa prijateljima i rodbinom. Obožavam sve svoje sestre, drugarice, rodbinu. Ne zahteva puno odricanja. Kad nekog volite ništa nije teško. Deca traže puno odricanja dok su mala, a sada kada su odrasli, imam vremena više za sebe.

 

 

4. Koje su to teme, događaji, životne oblasti o kojima pišete da u Vama pokreću najviše emocija, a koje ostavljaju ravnodušnom?

 

Pokreće me da pišem o duhovnosti, plemenitosti, inteligenciji, talentu i trudu, svestranosti, širini uma i obrnuto. Užasno me nervira prostakluk, primitivizam, malograđanština, prizemnost I sebičnost.

 

 

5. ‘Sreća’ je širok pojam. Predstava o sreći razlikuje se od čoveka do čoveka, u zavisnosti od karaktera, položaja, i mnogih drugih faktora. Kako je Vi zamišljate ?

 

Sreća je ljubav. Ljubav prema knjizi, prirodi, umetnosti, čoveku i životinji.

 

 

6. Kada bi ste trebali da se predstavite nekome, da stekne najrealnističniji i najtačniji utisak o Vama, a da imate pravo na samo jednu rečenicu, šta biste rekli?

 

Emotivna sam, pravdoljubiva, otvorena, duhovita, iskrena, savremena, detinjasta, romantična i posvećena.

 

 

8. Opišite svoje tekstove u tri reči?

 

Tekstovi, baš takvi. Puni emocije, duhoviti, iskreni, sa ciljem da zabave, otvore um, i zbliže ljude oko neke teme.