Najzad sam je uspavala i ugrabila malo vremena da se prisetim porođaja i to iskustvo podelim sa dragom Jovanom iako smo više puta o roditeljstvu, trudnoći i porođaju razmenjivale po koju putem društvenih mreža. Znam da nam ovaj internet mnogo toga i lošeg donosi, ali ima se što šta i korisno pročitati, pa neka to nekome možda bude i ovaj moj tekst.
Trudnoća je dar, porođaj i majčinstvo jesu najveći blagoslov na svetu. Ali trudnice kad udju u 9.misle najviše na onaj teži deo- kako bebe dolaze na svet i koliko je zapravo to iskustvo nekome bilo predivno, a nekome traumatično. Porodila sam se 8.januara, u Aranđelovcu i odmah da dodam da ni u jednom momentu trudnoće nisam pomišljala da idem dalje od grada u koji sam se udala. Naslušala sam se:”Možda je bolje da ideš za Bg, ipak si prvorotka? Jesi li sigurna, ako nešto ne ide kako treba šalju te za Kragujevac? Da vidiš samo kakva je hrana i kupatilo!!” Kad je moja mama mogla mene od 5kg da rodi u malom porodilištu u Lazarevcu, (koje je iznad dijalize, nije čak ni porodilište, taj status nema, a ni salu za carski) mogu i ja bez Fronta i Višegradske, bila mi je optimistična parola! O drugoj nisam ni mislila. Trudnoću i porođaj mi je vodio Dr.Slobodan Plećić i tom čoveku sam zahvala do neba, a i više. Moram da kažem da je moj doktor prvo jedan ogroman profesionalac i da sam bila u pravim rukama. Bio je strpljiv, nije pomišljao na carski rez, iako sam ja par puta nestrpljiva i u strahu zapitkivala mogu li tako, misleći biće mi lakše, što zbog probijanja termina 5 dana, a i prethodnih operacija i iskustava po bolnicama. Što da se mučim? Padalo mi je na pamet dok ne sednem sa njim.
Sve je počelo sa bolovima u 6h. Na moje insistiranje da nije to još ništa, supruga sam oterala na posao, ali se i prevarila jer je bol postajao sve intenzivniji i u jednakim vremenskim intervalima. U 11h odlazimo u bolnicu na ctg i saopštavaju mi da ostajem. Doktor nakon pregleda konstatuje da ja neću skoro, da je tek počelo. Po prirodi sam veliki paničar i hipohondar, ali od tog momenta kada je doktor rekao:”Pripremite je za salu”, ja postajem druga osoba. To je to, mislim se u sebi, nema nazad. Kad su sve izdržale i ja ću! Došlo je vreme da se nas dve najzad upoznamo! Moj doktor je inače bio dežuran prethodnog dana, i moja sreća kada vidim da ostaje i mene da porodi je bila ogromna. Imala sam poverenja u njega. Sama priprema brzo prođe i u 12h sam završila na stolu. Da dodam, bolnica u Aranđelovcu izgleda sasvim pristojno, čisto, porođajna sala je velika. Ima još jedna manja u slučaju više porođaja istovremeno. Na porođaju sam imala sjajne babice, Ružicu i Sandru, a i sve ostale babice i pedijatrijske sestre su bile sjajne, sposobne žene, spremne na šalu, sa osmehom, prema svim porodiljama koje su bile sa mnom u sobi. Niko nikoga nije molio ni za šta, one su nas obilazile, pomagale da ustanemo, da nas srede, pokažu sve oko dojenja. Ma sjajne!
