RAZVOJ DECE     15.03.2020.

Reč logopeda Kristine Miljković o razvoju govora deteta

Razvoj govora je ključni faktor u razvojnom procesu vašeg deteta. Od momenta kada se dete rodi, ono preuzima sve što mu je potrebno i važno da nauči, sazna o svetu oko sebe, uključujući i sopstveni govor.

Ne poredite vašu decu sa drugom!

 Deca generalno razumeju mnogo više reči nego što primenjuju u svakodnevnoj komunikaciji. Devojčice razvijaju sposobnost da komuniciraju dosta ranije nego dečaci, takođe, razvoj govora kod dece varira od jednog do drugog i važno je ne porediti govor vašeg deteta sa drugom decom.

Roditelj je osnovni izvor informacija

Kao roditelj, vi ste osnovni izvor informacija putem kojih će vaša beba naučiti o svetu oko sebe i kako da sarađuje sa njim. Komunicirajući sa vašom bebom kroz govor, dodir i pažnju, nećete samo pomoći da se stvori posebna veza, nego ćete, takođe, učestvovati u unapređivanju socijalnog, psihičkog i intelektualnog razvoja.

Razvoj komunikacijskih sposobnosti

Razvoj govora, kao i fizički razvoj, sledi određenu krivu kroz koju većina dece slično prolazi. Ponekad dete zaostaje ili je naprednije u govoru. Da bi stiglo do prvih reči, dete mora da pređe dug, ali zanimljiv put razvoja komunikacijskih sposobnosti.

Izgled toka urednog jezičkog razvoja

0 – 3 meseci

  • Dete na ovom uzrastu guče;
  • načinom plakanja iskazuje svoje potrebe;
  • pridržava igračku.

4 – 6 meseci

  • Ispušta zvukove koji sve više nalikuju glasovima koji čine reči, čuje se mnogo raznih glasova, uključujući P, B, M;
  • glasom izražava veselje i razočarenje;
  • okreće glavu prema izvoru zvuka;
  • modulira glas tonovima kao da peva.

6 – 12 meseci

  • Beba je sposobna da sedi uz pridržavanje ili samostalno;
  • spremna je za aktivno učenje i koordinisanje čula, gleda ono što pipa, traži ono što čuje;
  • započinje stimulaciju gestovne komunikacije;
  • izgovara prve smislene reči: BABA, TATA, MAMA;
  • reaguje na svoje ime, kao i na imena članova porodice;
  • pokušava da oponaša različite govorne zvukove;
  • služi se govornim glasovima da privuče i zadrži pažnju.

12 – 18

  • Služi se više rečju nego gestom;
  • oponaša zvukove iz okoline;
  • raspolaže fondom od 6 do 20 reči;
  • svoje želje izražava u obliku reči – rečenice.

U ovom periodu dete je motorički aktivno, prepoznaje izvore zvuka iz okoline, imitira ono što drugi kažu, tako da liči na prave reči. Podsticanje razumevanja govora se razvija tako što se uspostavlja veza između reči i predmeta koji okružuje dete. Ne treba pogađati detetove želje na osnovu mimike i gesta, jer se na taj način ne stimuliše izgovaranje reči. Zahtevati od deteta da objasni rečima, a ako ne može, onda da imenuje, jer se tako bogati rečnik. U ovom periodu treba stimulisati artikulaciju i fonaciju. Detetov govor ne ispravljati, već ponoviti ponovo iskaz, ali pravilno.

18 – 24 meseci

  • Služi se više rečju nego gestom;
  • sebe naziva imenom;
  • raspolaže fondom od 20 do 50 reči;
  • reči povezuje u rečenice;
  • koristi pitanja od 1 do 2 reči;
  • razume okolinu, učestvuje u razgledanju slikovnica, pričanju priča.

24 – 30 meseci

  • Služi se rečenicama od 2 do 3 reči;
  • postavlja pitanja sa ŠTO i GDE;
  • odgovara na pitanja sa DA i NE;
  • pravilno upotrebljava zamenice JA i TI.

30 – 36 meseci

  • Izražava se rečenicama koje uključuju tri, četiri i više reči;
  • počinje pravilno koristiti množinu imenica i glagola;
  • pronalazi reči za sve stvari i pojave koje ga okružuju;
  • često samo traži predmete imenujući ih;
  • govor je razumljiv poznatom krugu slušaoca.

Dete na ovom uzrastu sve više priča, razume i oseća. Potrebno je sa njim više razgovarati, stimulisati glasove koje delimično izgovara, a zatim one koje uopšte artikuliše. Razgovarajte sa vašim detetom, čitajte mu, izmišljajte doživljaje na interesantan način, razgledajte slikovnice sa razumljivim i jasnim slikama. Dete ne sme biti pasivan slušalac, treba povremeno pitati dete za mišljenje. Majka mora da pokaže interesovanje i da ume da sluša dete šta govori, jer mu se tako pruža prilika da samo govori.

3 – 4 godine

  • Zna reći svoje ime i prezime;
  • govor je razumljiv i nepoznatim slušaocima;
  • služi se sa rečenicama sa više od 4 reči;
  • postavlja pitanja sa ZAŠTO, ŠTO, KO, KADA;
  • u govoru koristi sve vrste reči;
  • rečenice su uglavnom gramatički korektne;
  • upotrebljava prošlo i buduće vreme.

4 – 5 godina

  • Služi se vremenskim i uzročnim rečenicama;
  • sposobno je da ispriča kraći sled događaja;
  • služi se zamenicama, prilozima, brojevima;
  • govori tečno sa malim brojem gramatičkih grešaka.

5 – 6 godina

  • Može samo da prepriča priču;
  • izražava se složenim rečenicama;
  • samo kod dužih i složenih reči mogu se pojaviti greške u izgovoru;
  • govor je gramatički korektan;
  • pravilno primenjuje nepravilne oblike glagola i imenica;
  • od 5 i po godina pravilno izgovara sve glasove.

S obzirom da više od 50% dece predškolskog uzrasta ima neki od poremećaja govora i jezika, želeli smo da vam pomognemo da lakše uočite eventualne probleme, da saznate šta možete da očekujete u određenom uzrastu, i kako da pomognete detetu da pravilno razvije govor!

Ako vam se čini da dete ima problem u razvoju govora, obratite se stručnjaku, logopedu. Možda mu govorna terapija još nije potrebna, ali barem ćete dobiti korisne savete kako ćete sami pomoći detetu da prebrodi taj problem.

Pisala:

Kristina Miljković

Dipl. defektolog – logoped

Ukoliko ne želiš da propustiš novosti, prijavi se na naš newsletter!
PROČITAJ JOŠ