Jelena Buha, mlada dizajnerka koja stoji iza brenda Helena Scrittore, svojim dizajnom poručuje da ne budemo robovi diktirane mode uticajnih ličnosti sa društvenih mreža ili televizije, već da zaokružimo svoj vizuelni identitet. Lični pečat je od ključne važnosti I zato svaka dama koja ponese kreaciju HS oseća da je dizajnirana baš za nju.
Helena Scrittore dizajnerska linija se obraća jakoj ženi, onoj koja zna da može sve i da je jedinstvena. Svoju dizajnersku liniju osnovala je 2016. godine želeći da stvori sve ono što retko gde ili gotovo nigde ne može da kupi, ono što dame iz Beograda uglavnom traže u inostranstvu. Za naš portal odgovorila je na pitanja o modi i stilu.
1. Kada i kako kreće tvoj modni put?
Sve počinje u proleće 2016.godine kada se moj entuzijazam uobličio u odluku da jednostavno počnem.
Bila sam diplomirani ekonomista bez formalnog obrazovanja na polju dizajna, i jedini pokretački impulsi bili su Ijubav prema modi i stil koji sam želela da ispoštujem, a to je klasika kao večni manir. Prvih godinu i po dana dizajnirala sam samo odela i kombinezone, a haljine i ostali odevni komadi došIi su kasnije. Da li je publika negde osetila snagu moje volje ili je od starta to zaista bilo dobro, ne znam, ali je činjenica da su od prvog dana stvari počele da se dešavaju. Naišla sam na vrlo pozitivan odgovor od strane dama kojima sam rad i posvetila. U međuvremenu sam naučila i dizajn i konstrukciju, pa čak i šivenje, nesto na Iakši, nesto na teži način, a onu početnu bojažljivost da se nazovem dizajnerom zamenilo je samopouzdanje koje se rodilo iz svega što sam naučila i što radim u praksi.
2. Danas se govori da Ijudi postaju uniformisani. Ko je za tebe danas trendseter?
Danas je masovna produkcija jeftinijih robnih marki koje vrlo vešto prate trendove zaista dovela
do toga da su Ijudi uniformisani, ali ja to gledam sa pozitivnog aspekta. Moda kao industrija je više nego ikad dobila visoko mesto koje zaslužuje, kako na nivou pojedinca, tako i na globalnom nivou. Trendseteri su danas uglavnom Ijudi iz polja influensinga. Meni je lično vrlo inspirativna Olivia Palermo, a sa domaće scene Dunja Jovanić.
3. Koji je najveći uspeh za tebe do sada u karijeri?
Najvećim uspehom smatram to što sam bila dovoljno hrabra da zakoračim u nepoznato i što sam uspela da postavim temelje svog biznisa koji je istovremeno i moja Ijubav i strast kad je polje karijere u pitanju. Verujem da najveći uspesi tek predstoje.
4. Kad bi mogla, za koji bi film ili muzički spot uradila kostime?
Bilo koji film u kome bi glumila Monika Beluči. Njena ženstvenost i lepota su mi jako inspirativni.
5. Šta ili ko te inspiriše?
Inspiriše me žena kao biće, njena pozicija u društvu, porodici i biznisu. Svi izazovi sa kojima se savremena žena susreće i kojima mora vešto da odgovori kako bi se održala i opstala, predstavljaju izvor moje inspiracije. Klijentkinje mi stalno govore kako se u mojim kreacijama osećaju moćno. To je upravo ono što želim. Da kroz svoj rad doprinesem svakoj dami u njenoj sopstvenoj borbi i nastojanjima da bude najbolja verzija sebe.
6. 0piši nam ukratko proces nastajanja jedne tvoje kolekcije, naprimer poslednje.
Inicijalni impuls je uvek emocija, mentalna opsednutost nekom temom. U poslednjoj kolekciji sam krenula od razmišIjanja o težini borbe da se čovek održi na svim poljima koje situacija sa pandemijom degradira na vrlo okrutan način; od razmišIjanja kako odustajemo od sebe i svojih navika i prilagođavamo se na način koji je jednostavno nametnut situacijom. Postavilo se pitanje da li će zaista trenerke zameniti eleganciju i da li smo dovoljno mlade ili zrele, da ne kazem stare, da obučemo ili ne obučemo minić. Minić je ovde metafora za smelost i pomeranje granica šta
nekim godinama, prilikama i uopšte tipu osobe priliči ili ne. I onda sam sve to negde pomirila kroz modele koji u sebi nose otmenost, odmerenost, mladost i zrelost, koji su i klasični i šik. Verujte mi da odgovor na ovo pitanje zahteva poduzi tekst kako bih sve sistematično objasnila, ali recimo da je ovo kostur.
Iz ovih impulsa nastaju crteži, pa uzorci, pa šabIoni, odabir materijala, boja i na kraju dobijamo produkte koji zajedno čine celinu.
7. Da li smatraš da je pandemija korona virusa uticala i na razvoj mode?
Da, jeste, jako puno. Okrenuli smo se street style pravcu i željni smo prilika da se izrazimo na polju elegancije. Savremena poslovna žena nije žena za trenerke. Super je što su se mnoge svetske modne kuće okrenule održivoj modi, recikliranoj modi, što se kroz modu rodilo nastojanje da se doprinese društvu na globalnom novou. Ali, sa aspekta pojedinca, konkretno -žene i njenog modnog izražaja, pandemija je jako ograničila maštu. Možda sam stvar generalizovala, ali ovo je opet pitanje za dublju analizu.
8. Ako pričamo o tvom poslovnom putu, šta je to što bi volela da ostvariš u bliskoj budućnosti?
Uh, mnogo toga. Volela bih za početak da pored ateljea koji već imam, otvorim i sopstvenu prodavnicu u Beogradu. Takođe bih volela da se šire plasiram na evropsko i uopšte, svetsko tržište. Polako, ali sigurno idem ka nekim većim ciljevima. Sigurna sam da volja i upornost prave čuda.
