Večita dilema… Koji šećer je zdraviji? Koji ima manje kalorija? Koji je manje prerađen?
Pre svega, smeđi sećer je DEFINITIVNO zdraviji. Da, tačno je da ga ima u dosta vrsta, ali nećete pogrešiti u odabiru bilo kog. Kada su u pitanju kalorije, ne razlikuje se preterano od belog šećera, ali se veoma razlikuje kada su u pitanju aroma, ukusa i nutritivni sadržaj.
Razne hemikalije poput formalina, fosforne kiseline, hlorne vode, sumpornog dioksida, EDTA se koriste u obradi belog šećera. Zato je smeđi šećer izložen manjem ‘hemijskom nasilju’.
Pri tehnološkim postupcima obrade belog šećera gube se kompletno svi korisni mikronutrijenti koji smeđem šećeru daju posebnost i prednost u kvalitetu.
Smeđi šećer se po pravilu dobija iz šećerne trske jer je melasa iz trske prihvatljivijeg ukusa i mirisa od repine melase a ima i širu upotrebu u domaćinstvu. Melasa od šećerne repe nije tako dobrog ukusa kao što je melasa šećerne trske.
Melasa je gusti, slatki tamnosmeđi ili tamnozeleni sirup koji sadrži oko 50 odsto šećera, ali i hranjive materije, esencijalne aminokiseline, gvožđe, kalcijum, kalijum, fosfor i magnezijum, pa se upoređuje s medom.
Beli šećer je rafinisan, i kao takav, predstavlja gotov proizod, dok je smeđi šećer zapravo poluproizvod, tj.nerafinisan, što ga čini prirodnijim.
Istina, smeđi šećer je skuplji od belog, ali kada je kvalitet u pitanju, samim tim i očuvanje našeg zdravlja, vredi izdvojiti koju paru više.