Izazovno vreme u kom živimo donosi nam sve učestalije alergijske reakcije. Pretpostavlja se da 20% svetske populacije boluje od neke vrste alergije.
Poslednjih 40 godina u svetu je zabeležen porast alergijskih bolesti posebno u zemljama koje se smatraju razvijenim, urbanizovanim i prosperitetnim. U Evropi, na primer, svaka druga osoba ima neki oblik alergije. Stručnjaci tvrde da ćemo do 2022. skoro svi već odmah po rođenju imati ovaj problem.
Istraživanja konstatno potvrđuju da je nedostatak određenih probiotskih bakterija povezan sa razvojem alergije. Ova veza je detaljno opisana pod imenom Higijenska hipoteza. Doktori sada znaju da je neophodno da bebe što je moguće više budu izložene dobrim mikroorganizmima posebno u prvih 6 meseci života jer će se na taj način smanjiti mogućnost da u kasnijem životnom dobu razviju neki oblik alergije. Mikrobiota iz majčinog porođajnog kanala i njenog crevnog trakta igraju ključnu ulogu da bi se beba razvila u zdravu osobu koja nije sklona alergijama.
Dakle, prvih 6 meseci je period koji određuje da li će beba biti zdrava ili će imati povećanu sklonost ka alergijama. Jednom kada organizam odreaguje alergijski on ima tendenciju da razvija i druge oblike alergije tokom života. Dete koje boluje od alergija najčešće prati progresija (pogoršanje) simptoma pa se, kako dete raste, često alergija na određenu vrstu hrane udružuje sa alergijom kože (ekcemima) ili vodi ka alergijskom rinitisu ili bronhijalnoj astmi. Zato je preporuka detetu ne podsticati lošom ishranom alergije. Dok je malo najbolji izbor je dojenje, a nakon toga umesto kravljeg ili biljnog mleka birajte specijalne adaptirane formule, kreirane upravo za alergije.
Jedna od najčešćih alergija na hranu u ranom detinjstvu je alergija na proteine kravljeg mleka.
Između 2% i 7% dece tokom prve godine života pati od alergije na proteine kravljeg mleka.
Promene na koži: svrab, crvenilo, koprivnjača, ekcem…
Promene od strane Gastrointestinalnog trakta (sistema organa za varenje): otok usana, česta regurgitacija, povraćanje, proliv, zatvor, neugodnost u stomaku, bolno nadimanje, krv i / ili sluz u stolici…
Promene od strane Respiratornog sistema (sistema organa za disanje): curenje iz nosa, uporan kašalj i sviranje u plućima (vizing).
Dojite bebu što je moguće duže. Majčino mleko sadrži sastojke koji promovišu rast dobrih bakterija u crevima bebe. Ukoliko dojenje nije moguće birajte kvalitetnu adaptiranu formulu. One sadrže dovoljno probiotika i drugih minerala i vitamina potrebnih za rast i razvoj deteta.