Ministarka bez portfelja u Vladi Srbije zadužena za oblast rodne ravnopravnosti, sprečavanje nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjana Macura bila je naš gost u Višegradu i rado odgovorila na sva pitanja vezana za položaj žena, preduzetnica, kao i o daljim planovima za osnaživanje položaja žena.
1. Istakli ste u intervjuima da Ministarstvo bez portfelja koje vodite biće i zaduženo je za pitanje rodne ravnopravnosti, a s obzirom na to da su žene u Srbiji u znatno neravnopravnijem položaju u odnosu na muškarce. Gde mislite da se to najviše oseti, vidi?
Nejednakost je prisutna u poslovnom okruženju. Vidljiva je razlika u visini primanja između žena u muškaraca na istim pozicijama, kao i razlika u prilikama za napredovanje. Na razgovorima za posao ženama se uzima kao “otežvajuća okolnost” to što su u reproduktivnom periodu, te neretko bivaju pitane zašto se prijavljuju na određene pozicije, kakve su im ambicije i da li planiraju da budu majke i tako dalje. Zakon u Srbiji jasno zabranjuje diskriminaciju. Ideja mi je da nastavim sa onim što sam radila u civilnom sektoru – da osnažujem i ohrabrujem žene da svaki vid diskriminacije prijave, ali i da u saradnji sa poslodavcima tragam za novim modelima koji mogu odgovoriti potrebama i poslovnog okruženja i potrebama moderne porodice u kojoj oba roditelja rade. Drugo, nejednakost je izražena u porodici, odnosno u onim porodicama u kojima oba roditelja rade, a ne uspevaju da podjednako dele kućne obaveze. Danas i žene i muškarci rade, ali nekako se podrazumeva da žena nakon obavljanja profesionalnih obaveza treba da bude zadužena i za kućne poslove, praktično da obavlja još jedan zahtevan i neplaćen posao uz onaj koji redovno obavlja. To mora da se promeni jer je nehumano, iscrpljujuće i veoma često utiče na odluku da porodica koja ima jedno dete i želi više dece da od te želje odustane.
U našem društvu, ali i ne samo u našem, jer po tom pitanju nismo ekskluzivni, žena se doživljava isključivo kao majka i domaćica. Međutim, žena nije samo to. Novo doba ukazuje na potrebu da se žene ostvaruju i kroz profesionalno angažovanje i izgradnju karijere, sticanje novih znanja i veština. Važno je da razumemo da jedno ne isključuje drugo. Potrebno je samo napraviti pravi balans, uskladiti obaveze u porodici i na poslu, a toga nema i ne može biti bez savezništva i podrške muškaraca koji aktivno sarađuju na putu ka istom cilju – zdrava porodica u kojoj su svačije potrebe uvažene.
Verujem da su rezultati rada organizacije “Mame su zakon” opipljivi i da je naše angažovanje ostavilo trag. Iako jesam ponosna na činjenicu da smo uradili mnogo toga za bolji položaj preduzetnica u Srbiji, svesna sam da posao još nije završen. Iza mene je nedavno održan sastanak sa ministrom zdravlja, dr Zlatiborom Lončarom. Razgovarali smo o izmenama zakona koji su njegovoj nadležnosti kojim će se poboljšati položaj trudnica preduzetnica. Ministar je pokazao visok stepen razumevanja i želje da se problem reši. U narednom periodu želim da se sastanem i sa ministrom finansija istim povodom jer finansijska analiza pokazuje da za ovu konkretnu izmenu nije potreban veliki obuhvat u budžetu. Računam i na njegovu podršku. Kao i do sad – na putu do cilja idem korak po korak.
Usklađivanje rada i roditeljstva je veliki izazov i na tome se mora posvećeno i multisektorski raditi. Neophodno je da postoji sinergija i balans u porodici kada je podela poslova u pitanju. Ne da mi se da prihvatim da je žena manje sposobna da vodi posao, znam toliko sjajnih liderki. Isto tako ne mogu da prihvatim ni to da muškarac nema kapacitet da učestvuje u podeli kućnih poslova. Novo vreme donosi i nove poglede na život i obaveze. Srećom, poslednja istraživanja pokazuju da mlađe generacije savršeno dobro razumeju ove potrebe. Nije im teško da razumeju da su prava i obaveze oba roditelja zajednička stvar i da je obostrano poštovanje karijernih ambicija ključ do usklađivanja želje za većim brojem dece i poslovnih obaveza. Naoružajmo se strpljenjem jer je sve to proces. Isto tako, hajde da pitamo i privredu kako može da pomogne da se ovaj problem prevaziđe jer i privreda ima interes da zadrži dobre radnike, posebno usled krize na tržištu rada. Fleksibilno i skraćeno radno vreme ili posebne pogodnosti za radnike sa decom biće neophodne kao odgovor privrede na krizu sa ljudskim resursima.
Imam utisak da se u javnosti stvorila zabluda, a sve na bazi lažnih informacija, da bi porodica mogla da bude ugrožena primenom rodno osetljivog jezika. Ali kao što ste i Vi jako dobro primetili u svom pitanju – problem je na drugoj strani i jezik koji i inače prepoznaje imenice u ženskom rodu sa tim nema nikakve veze. Žene veoma često i u korist svoje štete podržavaju obrasce koji ih opterećuju. To smo naučile od svojih mama, a one su to naučile od naših baka. Dakle, pustilo je korenje. Promena koja odgovora potrebama porodice koja živi u XXI veku, tj. promena fokusa iz “on mi pomaže” u “on mi je partener” je proces i taj proces traje, ne dešava se preko noći. Dobra vest je kao što ranije rekoh – mlađe generacije to razumeju i lepo prihvataju.
Poslednjih godina se intenzivno ulaže u podršku ženskom preduzetništvu. Iz godine u godinu podrška je veća i konkretnija – u odnosu na godinu pre podrška je danas šest puta veća. I pored toga žene na selu su posebno osetljiva kategorija. Opterećene su kućnim poslovima i pokušajima da u svom mikro okruženju stvore dodatnu vrednost kroz malu proizvodnju. U svakodnevnom sam kontaktu sa udruženjima žena širom Srbije i osluškujem njihove zahteve i očekivanja. U okviru programskih aktivnosti veliki deo sredstava usmerićemo na ekonomsko osnaživanje žena, sa posebnim akcentom na unapređenje veština i znanja koje će im značiti u razvijanju seoskog domaćinstva i malog biznisa. Dodatno ćemo se posvetiti i ženama iz tzv. sendvič generacije. To su žene srednjih godina koje istovremeno brinu i o deci i o svojim roditeljima, te im je teško da budu ekonomski aktivne ili su aktivne pod ogromnim pritiskom. I to su najčešće žene na selu. Pomoć u razumevanju problema, konteksta i traženju dobrih ideja očekujemo i od drugih nadležnih institucija, možda na prvom mestu od Republičkog zavoda za statistiku jer su nam neophodna kvalitetna istraživanja… Pored žena na selu, bavićemo se ženama koje imaju nesigurne radne angažman i pitanjem kako da se njihov položaj kada žele da postanu majke popravi. Zatim, ženama na prekretnici koje imaju 45 i više godine i imaju problem da se izbore na tržištu, kao i ženama koje dolaze iz osetljivih grupa.
Radiću isto kao i do sad – najčešće kroz neposredni kontakt sa ženama. To je prema mom dosadašnjem iskustvu možda i najbolji način da se kreiraju predlozi koji su utemeljeni u realnosti i prema realnim potrebama žena u Srbiji. Žene su mogle lako i jos uvek to mogu da doðu do mene. A osim podrške koju planiramo za organizacije civilnog društva, planiramo podršku i za jedinice lokalne samouprave. Direktni kontakt mi donosi sugurnost da na pravi način razumem probleme koje žene tište. Zanimljiva informacija je da sam tokom prvih 100 dana rada Vlade održala 186 sastanaka. Rekla bih da to mnogo govori o ideji da neposredno čujem sve koji mogu da mi pomognu da bolje razumem pitanja koji ih tište.
Ponosna sam na sve izmene zakona i podzakonskih akata koje su ostavile neizbrisiv trag kada je u pitanju bolji ekonomski položaj žena. Izdvojila bih poseban Zaključak Vlade koji je napisan tako da prepozna problem koji je imala jedna grupa majki dece sa invaliditetom. To je bio komplikovan zahtev koji se uz snažnu političku volju i rešenost priveo kraju, a verujte da nije bilo lako jer su u proces bili uključeni svi centri za socijalni rad. Možda je zato i osećaj zadovoljstva veći. U narednom periodu nastavljam u istom ritmu, sada i kroz jedan drugačiji vid institucionalkog dijaloga – kroz meðuresorni dijalog. Nadam se da će se ono što je u vrhu prioriteta našeg kabineta uskladiti sa drugim prioritetima i da ćemo uskoro videti rezultate koji će obradovati žene u Srbiji koje su nam u tako velikom broju poklonile poverenje da štitimo njihove interese.
Foto Dejan Stanković
